Становници Карачева без институционалне пажње, само српска жандармерија као „посетиоци“

20 година након рата, Косово и даље има проблема са територијом. Заправо, у граничном појасу се често виђају припадници српске жандармерије. КФОР је већ поставио знакове који обележавају привремену границу Косова, у селу Карачева у Каменици. Становници овог краја на то гледају са забринутошћу, јер су почели да се иселе из овог села из дана у дан.

Од завршетка рата, мештани овог краја више пута су дизали узбуну због уласка српске жандармерије на територију општине Каменица.

Никада се није осећао небезбедније у својој земљи. Осамдесеттрогодишњи Исмајл Кастрити каже да је од рата живот у овој земљи постао тежак.

Кастрати: Никада не видим нашу полицију да чува границу

„Ови људи су слободни што се тиче наше косовске стране. Слободни су да шетају, могу да дођу у село од наше полиције. Никада не видим нашу полицију да чува границу, остају тамо где су знаци, ту је Косовска полиција... Један пензионисани учитељ је изашао да бере печурке и они су га одвели и довели у Бујановац. Не знам да ли су га казнили или не. Међутим, људи су заинтересовани, опрезни су, не смеју да се приближе тамо, када Ћобанци шаљу своје животиње тамо, иду мало уплашено, једном погледају да ли пролази Војна полиција“, каже он.

Према Кастратију, 20 година након рата, Србија покушава да застраши албанско становништво. Он чак има поруку за косовске институције у вези с тим.

Кастрати: Наша влада до сада није предузела никакве мере у вези са овом облашћу

„Желео бих да упутим апел нашим владама, до сада наша влада није предузела никакве мере у вези са овим подручјем које је Србија узурпирала Кумановским споразумом, ниједан посланик Скупштине Косова није подигао глас по овом питању, а ми, становништво, не знамо колико пута смо протестовали због ових знакова, недавно је то био КФОР и градоначелник општине, да промене те знакове. Нисмо прихватили да ти знакови где пише 500 метара, 1000 метара, сада су то променили и свели на нулу. Уопште нас нису питали за скорашње време“, каже он.

Сличне знакове постављене на улазу у Карачеву су у прошлости уклонили становници и нису тамо од 2010. године. Ови знакови су сада померени 200 метара унутар села, што са забринутошћу посматра најгласнији становник овог краја, Селвер Ленџани.

Ленџани: Ови знаци немају места овде

„Постављање ових знакова на 200 метара је потпуно нестало, они су избачени, али немају места овде где нас интервјуишу, од овога је 1000 метара границе Косова и Србије, према техничко-војном споразуму Куманова од 9. јуна. Ни овом знаку нема места, сви грађани Карачева, становници који су се снажно противили томе јер је то наша земља, то је важеће земљиште које имамо са катастарским парцелама са административним границама, то је наша територија. Међутим, ми смо немоћни да доносимо ове одлуке како бисмо заштитили овај део територије Косова“, каже Лењани.

Одатле се може видети и положај српске полиције, због чега становници овог краја изражавају забринутост.

Упркос изјавама КФОР-а да нема никакву одговорност у питањима везаним за границе Косова, он наставља да надгледа граничну линију са Србијом у селу Карачево.

До, од 2014. године, Полицији је Кфор забрањивао коришћење пута „Заобилазница” који омогућава саобраћај у селима овог краја.

Селвер Ленџани каже да је о овоме обавестио све институције, међутим, каже да ово село није од интереса за њих.

Ленџани: Нема институције која није обавештена

„Нема институције која није обавештена, ни општина ни регион ни влада, нема институције, али ипак нису смели или нису били заинтересовани, или нису хтели, јер ми становници пограничног појаса немамо људе у Влади, немамо људе у институцијама да покренемо ово питање, покренули смо га као локална заједница, као обични грађани, али нико не слуша“, додаје Лењани.

И док се Косово и Србија не договоре око тога ко је власник 600 метара пута, имовина 170 власника, који су их поседовали од почетка 2001. године када је ово неслагање почело, је угрожена.

Ленџани: Имовина 170 становника је угрожена у пограничној зони

„У пограничном појасу, 170 власника је у опасности од свог земљишта које имају са катастарским парцелама, које су власништво општине Каменица, власништво територије Косова. 170 власника је са именом и презименом, са пребивалиштем, који губе своје земљиште. Међутим, ово је техничко-војни споразум из Куманова, од 9. јуна, који је фалсификовао српски фактор, ова катастарска документација, географске, геодетске карте су сервиране међународном фактору, због чега су становници пограничног појаса веома оштећени, јер је то веома велики проблем јер је то наша територија“, додаје Лењани.

Лењани каже да би преговарачки тим за разговоре са Србијом требало да узме у обзир овај гранични појас, уз наглашавање да се ово подручје фрагментира. Он наглашава да се као резултат занемаривања овог дела од стране институција, становници расељавају одавде.

Администратор села Карачева, Арменд Кастрати, такође каже да је немарност институција главна брига становника.

Кастрати: То су они који играју ове политичке игре

„Највећа забринутост је немар институција које играју ове политичке игре које нас остављају као таоце, како за становнике тако и за наше посетиоце“, рекао је он.

Он каже да је било бројних протеста као становника овог места, али и састанка са градоначелником Каменице, уз изражавање уверења да институције морају пронаћи решења.

У међувремену, становник Фадил Ленџани размишља о продаји својих имања и пресељењу одавде.

Фадил Ленџани: Овде нема места за нас (Видео)

„Овде нема места за нас, то је страх, то је велики губитак за нас. Овог подручја земље више нема... Овде су поставили ове трупе КФОР-а, зна се да постоји нешто, даје знак да није наше... Можда нећу остати, највероватније ћу ускоро отићи одавде“, каже Ленџани.

Косово још није обележило граничну линију са Србијом. А овај процес је недавно био прилично контрадикторан са друге две земље, Македонијом и Црном Гором.