Три године од пада владе ДСК-ПДК
Данас се навршава три године од гласања о неповерењу влади Косова, које је покренула опозиција, а подржала Демократска партија Косова.
Став Демократске партије Косова био је пресудан у случају опозиционог предлога. ПДК је подржао опозициони предлог за свргавање Владе Косова. За предлог је гласало 78 посланика, против је било 34 посланика, а 3 посланика су била уздржана.
Ово гласање је резултирало падом актуелне косовске владе, коју је предводио Иса Мустафа.
Глас ПДК-а за предлог такође је значио одлуку о раскиду коалиције са Демократским савезом Косова и премијером Исом Мустафом.
ПДК је своју одлуку оправдао чињеницом да је актуелна влада изгубила моћ доношења одлука, приписујући то посебно неуспеху парламентарне ратификације Споразума о демаркацији границе са Црном Гором.
Током својих говора, посланици ДСК су описали одлучност ПДК да сруши владу и разбије коалицију као сценарио припремљен раније у сарадњи са опозицијом.
Седница је била испуњена дебатама, оптужбама и полемикама између посланика ПДК и ЛДК, до сада партнерских странака у владајућој коалицији.
Опозиционе странке су овај дан „обележиле“ као победу над владом.
Након гласања, председник Косова, Хашим Тачи, издао је декрет о распуштању Скупштине Републике Косово.
„Након што је примио званично обавештење од Скупштине Републике Косово, председник Републике Косово, Хашим Тачи, декретом је распустио пети сазив законодавног тела“, наводи се у председниковом саопштењу.
На основу коалиције између ПДК и ЛДК, Влада Косова је формирана 9. децембра 2014. године, са 73 гласа посланика. Коалициони споразум је такође укључивао Српску листу и странке из несрпских заједница.
Ова коалиција је изграђена на принципима поделе положаја и власти, што је значило да би ПДК преузео позиције председника и председника парламента, док би ЛДК преузео позицију премијера.
Поред програмских тачака за економски развој, смањење незапослености и стварање благостања за грађане, ова влада је преузела и међународне обавезе као што су: оснивање и почетак рада Специјалног суда за ратне злочине, наставак дијалога са Србијом и спровођење споразума, са акцентом на успостављање Заједнице општина са српском већином, а у међувремену се обавезала и на ратификацију демаркације границе са Црном Гором, као услов за либерализацију визног режима.
