Аналитичари истичу три црвене линије које Косово треба да има према Србији
Косово би требало да постави своје црвене линије у дијалогу са Србијом, кажу стручњаци за политичка дешавања у Приштини. Према њиховим речима, црвене линије значе дефинисање тема и питања која се не могу отворити за дискусију у овој фази дијалога.
Међутим, чињеница да теме и црвене или зелене линије у овим разговорима не одређују само стране, у овом случају Приштина и Београд, већ и међународни фактор, односно Европска унија као посредник у разговорима.
Дијалог за нормализацију односа Косова и Србије, према речима званичника косовских институција, ушао је у завршну фазу преговора и, како истичу, овај процес мора да се заврши правно обавезујућим споразумом за обе стране.
Политички аналитичари кажу да су током овог процеса и Косову потребне црвене линије.
Јета Краснићи, аналитичарка из Демократског института Косова, каже да процес дијалога не може да се настави без црвених линија за Србију. Она каже да пре свега Косово мора да постави црвене линије за Србију у вези са преговорима о територијалном интегритету.
„Црвене линије за државу Косово су њена независност, односно територијални интегритет државе Косово, унитарно унутрашње функционисање државе Косово као и њено представљање у међународној арени као државе равноправне свим осталим. државе".
"То би требало да буду три црвене линије државе Косово у разговорима са Србијом, које никако не могу бити део дискусије или преговарачког стола у завршној фази дијалога", рекао је Краснићи.
Председник Косова Хашим Тачи и председник Србије Александар Вучић разговарали су прошлог месеца у Бриселу о оквиру који би довео до постизања коначног споразума за нормализацију односа две земље. Док је председник Тачи изразио оптимизам у погледу завршетка овог процеса, председник Србије Вучић је то назвао тешким процесом.
Политички аналитичар Агон Малићи рекао је за Радио Слободна Европа да дијалог сада улази у завршну фазу и да би обе земље могле бити принуђене на уступке.
„Улазимо у фазу када Србија, према споразуму, мора да изврши уставну промену да би се Косово избацило из свог Устава, а сада постоји нека врста очекивања да ће Косово учинити неки уступак и да ли ће тај уступак бити нешто симболично или нешто слично. суштински“.
„У овом делу садржаја поставља се питање црвених линија, да ли ће удруживање са оваквим овлашћењима, на пример, проћи садашњи уставни оквир и тражити уставне промене, или је то други сценарио који се не помиње, поделе или промене граница, што очигледно онда превише мења игру“, рекао је Малићи.
Истиче да се Заједница општина са српском већином може урадити у неким оквирима који чувају функционисање Косова, али друго питање остају црвене линије у вези са променом граница.
„Без обзира да ли треба да постоји придруживање или не, верујем да се то може учинити у одређеним оквирима који очувају функционалност на Косову, а друга црвена линија у вези са питањем поделе, то неће бити црвена линија коју су поставили Косово и Србија, већ ће бити линија коју ће поставити међународна заједница“, рекао је Малићи.
У међувремену, аналитичарка Јета Краснићи истиче да у овој фази политичког дијалога главну улогу треба да има и Скупштина Косова. Према њеним речима, о овом питању треба да постоји консензус свих политичких партија у земљи.
„Овај процес мора бити координисан међу институцијама и имати најшири могући консензус међу политичким партијама. Косово у овим разговорима мора једном за свагда да заврши сва питања која је отворила са Србијом добијањем међусобног признања, решавањем једном за свагда питања са пет непризнајућих држава ЕУ и гаранција за европску перспективу, као и своје чланство као пуноправни члан у УН и другим међународним организацијама“, рекао је Краснићи.
Дијалог Косова и Србије појавио се као неопходна чињеница која је морала да се деси, оценили су стручњаци за политичка дешавања у Приштини.
Постизање правно обавезујућег споразума између Косова и Србије, поред решавања проблема између две земље, олакшало би и њихову интеграцију у Европску унију.
Аналитичари су оценили да се равнотежа која је произашла из дијалога између Косова и Србије током година не може сматрати потпуно позитивном или потпуно негативном за Косово.
Као резултат дијалога Косово-Србија, ова последња је имала користи од почетка преговора за чланство у Европској унији.
