Какво месо једу Косовари?

Исуф Статовци је пољопривредник из новог села Руфц у Липљану. Има око 40 крава, коза и оваца.

Перпос пер продхимин е продуктеве нга кумесхти, Исуфи ррит багети едхе пер схитје пер мисх.

Али, последњих година Исуфи каже да су фармери попут њега забележили значајан пад продаје, као резултат ниске цене и велике количине увезеног меса.

„Проблем је у купцу, јер купац тражи (да купи) јефтино, то јест, то је проблем. Можете (потрошачу) говорити 'БИО' колико год желите, да је природно, говедина је са испаше, односно да је на њиви, као што и сами видите. Добар квалитет и лош квалитет се виде исто, односно као добар квалитет, као лош квалитет, иста цена. Није као ово локално и као увозно, није. Ово је природно“, каже Статовци.

Уништено око 300 хиљада килограма прехрамбених производа

Поред потражње на тржишту, Косово производи малу количину меса и његових производа.

Највећа количина меса се увози из различитих земаља света.

Годишње Косово увози више од 45 милиона тона меса, од чега је највећа количина говеђег меса, разних врста пилетине и свињетине.

Увезено месо пролази кроз бројне контроле док не стигне до потрошача.

Највећа количина меса увезена је из државе Бразил, укупно 18 милиона килограма меса.

На другом месту су Сједињене Америчке Државе, одакле Косово увози око 7 и по милиона килограма меса, док из Уједињеног Краљевства Косово увози око 4 и по милиона килограма меса.

Из Пољске се увози више од 3 милиона килограма меса, док се из Немачке увози нешто више од 2 милиона килограма меса.

Газменд Брестовци, који је ветеринарски инспектор, каже да се свака количина која се увезе на Косово, у случају сумње у квалитет, тај месни производ уништава.

"Наш задатак је ово, да будемо безбеднија роба, а за то проверавамо сваки терет, почев од документације, идентитета и физичких провера, па на крају лабораторијских анализа, да увек будемо сигурни да је роба безбедна", каже Брестовци.

Упркос бројним проверама које су спровеле институције, током године на тржишту Косова су константно идентификовани покварени производи и месо.

Портпарол Агенције за храну и ветерину Ламир Тачи каже да је само ове године збринуто око 120 тона поквареног меса и производа животињског порекла.

„У овој години смо збринули око 120 тона производа животињског порекла, што укључује месо и месне прерађевине и млеко и млечне производе. Разлози за одлагање су различити, када наиђу на службеним контролама од стране ветеринарских инспектора, имамо случајеве да имамо притужбе потрошача или било које стране која нам износи разумну сумњу и износи чињенице. Одмах предузимамо мере и интервенишемо у случају“, рекао је Тачи у разговору за Радио Европа е Лире.

Грађани немају много поверења у месне производе и страхују од квалитета меса које се продаје у разним продавницама.

Нафие Салиху из Приштине каже да је згрожена вестима о великој количини меса које се уништава због кварења.

„Веома се плашимо, веома. Никада не купујемо, хоћу само са Косова, опет другачије где год да познајемо нашу земљу. Више користимо ово косовско месо“, рекао је Салиху.

Као и Нафија, Неџмије Краснићи каже да је тешко веровати продавницама које продају месо и месне прерађевине.

Неџмија каже да се највише плаши куповине увозног меса.

„Уопште се не осећам безбедно, јер месо долази одасвуд на Косову, тече одасвуд“, каже Краснићи.

Сектор производње и прераде меса на Косову је у порасту последњих година, али упркос томе, овај сектор не успева да испуни потражњу на тржишту.

Страх од квалитета хране

Министарство пољопривреде Косова већ годинама примењује шеме субвенција за пољопривреднике који се баве узгојем стоке и производњом пољопривредних производа.

Ове шеме су више пута критиковане од стране пољопривредника јер су, како кажу, субвенције ниске и не омогућавају им одрживост и повећање производње.