Сексуално насиље у порасту, жртве углавном малолетници

У последњих шест година на Косову се догодило 225 случајева сексуалног насиља, који су пријављени Косовској полицији. Прошле године је пријављен највећи број, и то 58 случајева, док је 2016. и 2017. било по 28 случајева. Ови случајеви се пријављују Косовској полицији као кривична дела на основу Кривичног закона Републике Косово, поглавље „Кривична дела против полног интегритета“.

На основу овог поглавља се каже да лице речима или понашањем исказује недостатак пристанка да изврши сексуални чин или да га настави, или када је пристанак жртве добијен преваром, застрашивањем или претњом.

У Институту за судску медицину на Косову у року од годину дана обави се до 120 прегледа случајева за које се сумња да су сексуално насиље, каже директор овог института Арсим Геркалиу.

„Њихове године су обично младалачке, док она малолетник „Прелази 50 процената у року од годину дана, због злостављања деце или обмане“, каже Герџалију.

Бериша: Жртве ћуте

Аделина Бериша из Мреже жена Косова сумња да би број могао бити већи, јер све жртве сексуалног насиља не пријављују случајеве надлежним органима.

Ипак, она каже да су највећи број жртава сексуалног насиља девојчице од 13 до 16 година.

„Мислим да је ово један од главних проблема, изазов пријављивања, стигма која се повезује са жртвом сексуалног насиља, друштвени притисак који се може извршити на малолетну девојчицу која је можда била сексуално злостављана. Све то може утицати на жену, посебно када је реч о малолетницима, да ћути и не пријављује случај“, наглашава Бериша за Радио Слободна Европа.

GЕрџалију: Жртве су задржане због прегледа

Управо због стигматизације жртава од стране друштва, Герџалију наглашава да ни случајеви за испитивање у Институту не долазе на време.

„По овом питању потребна је едукација, почев од школе до институција, како би се случајеви за које се сумња на силовање одмах упутили Институту за судску медицину, како би се прибавили биолошки докази. Дакле, једноставно их не треба одлагати јер имамо кратко време, у прва 24 сата морају бити извучени биолошки докази“, каже Герџалиу.

Жртве се поново жртвују

Аделина Бериша каже да сексуално насиље на Косову и даље остаје табу тема и да се у одређеним случајевима жртва поново жртвује. За ово питање она сматра да је потребна додатна обука службеника у институцијама које се баве овом проблематиком, како би разумели осетљивост овог облика насиља.

„Па, нажалост, ове норме или вредности, менталитет са којим су васпитавани службеници у институцијама, често могу да ометају овај рад. Имали смо случајева инцеста, када су социјални радници препоручивали мајци да не пријави мужа, оца девојчице која је сексуално злостављала девојчицу, јер су јој рекли „сутра нико неће оженити девојку ако разуме инцидент““, каже Берисха.

У циљу подизања свести о могућим ситуацијама које осетљиве категорије излажу ризику да буду жртве сексуалног насиља, Институт за судску медицину је, каже Геркалиу, покренуо кампању прошле године „Реци ми на време“. Ова кампања, осим подизања свести за превенцију, каже, ради и о биолошким доказима, јер ако нема биолошких доказа, тешко је доказати починиоца.

„Ову кампању не треба зауставити, треба је наставити са кампањама овог типа. Сексуално васпитање треба почети од малих ногу. Људи треба да знају да могу бити изложени оваквој врсти насиља. Али такође је неопходно да све друге институционалне структуре знају улогу брзине доношења предмета на испитивање“, рекао је Герџалиу.

До 15 година затвора за сексуално насиље

У 2019. години решено је укупно 58 предмета за кривично дело „силовање и сексуално злостављање“, од којих је 12 осуђено на затворску казну и три новчане казне, остали су ослобођени и одбијени, наводи се у одговору Савета Радију Слободни. Европско правосуђе Косова. Још нема података за 2020.

У Кривичном законику Косова стоји да се „ко принуди друго лице на сексуални чин без пристанка другог лица, кажњава се затвором од две до десет година”.

Затвором до 15 година кажњавају се лица ако је дело праћено или праћено мучењем или нехуманим поступањем, оружјем или опасним оруђем; и када учинилац зна да је то лице посебно угрожено због старости, менталног или физичког инвалидитета, поремећаја или трудноће.

Аделина Бериша из Мреже жена Косова се у међувремену нада да ће институције Косова озбиљније приступити овом питању, посебно након што је прошлог септембра Скупштина Косова усвојила Истанбулску конвенцију, чиме је постала део Устава Републике Косово.

Ова конвенција је у свету призната као правни инструмент за превенцију насиља над женама и насиља у породици, као и за заштиту жртава.

Основом конвенције се сматра кривично гоњење прекршилаца.

Према конвенцији, обавеза је државе да се у потпуности позабави насиљем у свим његовим облицима и предузме мере за спречавање насиља над женама, заштиту жртава и кривично гоњење починилаца.