Ердоганово лицемерје: Говори о миру док крши међународне споразуме
Нга Франческо Де Пало
Турски председник Ердоган барем на речима покушава да се помири са Грчком, Европском унијом и Сједињеним Америчким Државама, али чињеницама наставља са својим понашањем кршећи међународне споразуме и норме Уједињених нација.
„Потребна нам је сарадња у Медитерану, не смемо бити искључени“, каже Турска с једне стране Бриселу, а са циљем да се извуче из америчких санкција због ракета С-400 купљених од Русије.
Али с друге стране, не чини никакве кораке уназад за гас на Кипру и Кастелоризу, грчком острву, ескалирајући тензије које узрокују поновно наоружавање неколико земаља, попут Грчке и Египта.
Шта Грчка и Турска ризикују од дипломатске и војне кризе артикулисане у енергетском досијеу?
Зашто се Анкара и даље противи међународним споразумима?
Као што се и очекивало, турски председник не прихвата преправљање граница у источном Медитерану које га искључује из експлоатације гаса присутног у тим водама и на којима је изграђена нова и широка сарадња између Грчке, Кипра, Израела и Египта захваљујући пројекту гасовода који ће довести гас до Салента.
Најновији напад који носи Ердоганов потпис је онај од 11. јануара, истовремено када је пружио маслинову гранчицу земљама Европске уније и Атини.
Нагласио је да је Грчка искористила међународну опцију попут Навтекса – декларацију о ограничењима пловидбе – како би повећала тензије.
Чвор који треба решити је проширење грчких вода на 12 миља које је гласао грчки парламент: бирократски пролаз који још једном додаје уље на загрејану ситуацију у водама испод којих се налази гас толико драгоцен за Анкару, будући да је турска економија и даље у тешкоћама.
Ердоган игра улогу дипломате спремног за разговоре, говорећи домаћим новинским агенцијама да би истраживачки дијалог Турске са Грчком могао да уведе нову еру. Чак каже да је спреман да означи значајну прекретницу у односима земље са Европском унијом. Али истовремено, одбацује напоре да се Турска задржи на својим обалама максималистичким мапама које немају никакву вредност.
С друге стране, те мапе имају пуну валидност, коју им дају међународни уговори као што је Конвенција из Монтего Беја и одобрење Уједињених нација.
Стаклена кућа, поводом последњег пленарног заседања Генералне скупштине, усвојила је годишњу резолуцију о океанима и праву мора. На гласању које је захтевала Турска, 152 земље су гласале за извештај, док су 4 (Колумбија, Мадагаскар, Нигерија и Венецуела) биле уздржане. Једина земља која је гласала против била је Турска.
Поред Ердоганове најаве могућег отвореног дипломатског округлог стола са Атином, грчко Министарство спољних послова је одговорило, рекавши да ниједан састанак између министара спољних послова Грчке и Турске, респективно Никоса Дендијаса и Мевлута Чавушоглуа, није био „планиран нити договорен“ за 25. јануар.
Грчки министар спољних послова, иако годинама одржава пријатељски однос са својим турским колегом, „није ни планирао нити пристао на састанак“.
Притисци на Анкару утичу и на политику нове америчке администрације. Судећи по ефектима Абрахамових споразума на цео афрички регион, који утичу и на Мароко, Турска још не зна како ће се нова стратегија Беле куће у Медитерану одвијати након прогресивног повлачења из „нострум маре“ које је карактерисало Трампово председништво.
Ердоган се плаши да више неће моћи да има слободу кретања која му је, на пример, омогућавала да настави да напада Курде на сиријском тргу и да напредује на позиције у Либији, заузимајући место Италије. И из тог разлога, он се у великој мери фокусира на јачање њене одбране, што доказује масовна употреба дронова турске производње у Нагорно-Карабаху.
Стога је одбрана трећи елемент који карактерише цео сценарио са правом трком у наоружавању. Грчка је купила 18 борбених авиона Рафал од Француске за 3 милијарде долара, али очекује да првих шест стигне у Егејско море до маја.
Из тог разлога, француска министарка одбране Флоренс Парли ће отпутовати у Атину: након Рафала, Париз би желео да прода Грчкој 2 фрегате Фрем. Ако буду предложене у противподморничком режиму, грчка влада ће рећи да. Напротив, могле би се размотрити четири Белх @рра, док америчка опција остаје нетакнута, која не би требало да укључује разарач Арли Берк.
У позадини постоји и могућност да ће неки Ф-35 које САД нису продале Турској завршити у Грчкој, где је савез са Израелом додатно ојачан: двадесетогодишњи споразум вредан 1.68 милијарди долара између Грчке и Израела довешће до стварања ваздухопловне школе за грчку војну авијацију.
