Е папаре ме перпара, схикони цфаре регјистрои телескопи ме и фукисхем диеллор

Схкенцетарет кане капур имазхе те сиперфакес се Диеллит ме детаје те папара дуке пердорур телескопин диеллор ме те фукисхем не боте. Имазхет дхе памјет е реја збулојне ворбулла те вогла гази те ндритсхем ке кријохен нга фусха магнетике е Диеллит.

Збулими и ри мунд те на ндихмоје те куптојме ме мире те асхтукуајтурин мот хапесинор, те цилат јане схпертхиме те фукисхме не Диелл ке мунд те присхин сателитска комунет, системетхее енерги Токе, дхе паракесин ррезик пер астронаутет.

“Диелли есхте бурими и гјитхе кесај енергјие дхе моти хапесинор”, тха др. Давид Боболтз и Обсерваторит Комбетар Диеллор те СХБА-се (НСО). Аи схтои се имазхет ме те детајуара до т'и ндихмојне схкенцетарет те куптојне ме мире процесет не Диелл дхе ње дите те парасхикојне ме сакте феномен те тилла.

Хулумтими, ботуар не ревистен Натуре, у бе и мундур нга Телескопи Диеллор Иноуие на Хавајима. Телескопи капи имазхе те схуме ворбуллаве те вогла не сиперфакен е Диеллит ке схкенцетарет бесојне се гјенеројне енергји магнетике ке ме воне мунд те лирохет не формен е схпетертхуим нкјеррјеве масиве коронале.
Схкенцетарет кане верејтур гјитхасхту ње феномен те њохур си пакендруесхмериа Келвин-Хелмхолтз, е цила ндодх кур ди схтреса гази те нкехте левизин ме схпејтеси те. Ње процес и нгјасхем мунд те схихет не океане, ку валет е вогла рритен не вале те медха./Indeksonline/

Научници су снимили видео снимак површине Сунца највеће резолуције икада, приказујући турбулентне, вртложне структуре у невиђеним детаљима.

„Површина“ Сунца је заправо нестабилна, врела супа плазме, загрејана на око 10,000 степени Фаренхајта. ... pic.twitter.com/5Ih2BEezPI

- Тхе Васхингтон Пост (@васхингтонпост) 6. август 2026. године