Климатске промене ће утицати на воду за пиће

Топљење планинског леда угрозиће у будућности око две милијарде људи, упозоравају научници, напомињући да се лед на највишим планинским врховима топи великом брзином.

Спуштање планинских подручја под снегом и ледом преовлађује у европским скијалиштима која зависе од вештачког оснежавања и постају летовалишта уместо зимских.

Швајцарска влада каже да је број скијаша у Алпима опао за око 24 процента у последњој деценији. До краја 21. века, количина снега на скијашким стазама ће вероватно пасти на мање од 50 процената садашње количине, а стазе испод 1.500 метара надморске висине могле би бити потпуно без снега, извештава часопис „Nature“.

Стручњаци наводе најважније планинске пределе који имају велике количине воде у виду снега и леда. Има их више у планинским ланцима него било где другде на свету осим Арктика и Антарктика, где има преко 200.000 глечера и језера.

Како се лед и снег топе, вода се постепено ослобађа и испуњава водене ресурсе река и језера од суштинског значаја за животе око 1.9 милијарди људи, што је око 20 одсто данашње популације на Земљи.

Нова студија истиче четири највећа система на четири континента – у Азији, Европи, Северној Америци и Јужној Америци.

Највећи, најважнији и најугроженији систем је азијски систем сливова који снабдева водом из Хималаја, Каракорума, Хидукуса и Ладакхских масива. Директно погађа више од 200 милиона људи, углавном у Авганистану, Кини, Индији и Пакистану.

У Европи, то су Алпи и басени повезани са Роном, Поом, Рајном и Црним морем… Око 70 милиона људи зависи од њих. У Северној Америци налазе се планине Кордиљере, које снабдевају многе реке водом и од њих зависи око 14 милиона људи.

Јужна Америка је дом Анда и Кордиљера, од којих зависи око осам и по милиона људи. Планине се загревају двоструко брже од остатка света.

У наредних 100 година климатске промене ће утицати на воду за пиће за људе, воду за струју и воду за пољопривреду, упозоравају климатолози.