Прича медицинске сестре из UCCK-а о страху и опасности од COVID-19

Фетије Хисени, медицинска сестра на Инфективној клиници, била је веома уплашена када је почела да се бави људима оболелим од ЦОВИД-19.

За 24 године колико ради у овој професији, такав страх код медицинског особља, пацијената и породица није видела.

Када су сви становници позвани да остану код куће, она и њене колеге морале су да се боре против невидљивог непријатеља.

„Од када се појавио корона вирус, ми као здравствено особље смо панично примили вест. Био је то непознат вирус и наравно да смо се плашили, иако смо здравствено особље и суочавамо се са разним епидемијама у клиници у којој радим. Али, нисмо знали последице и напредак вируса. Били смо у паници јер су сви остали код куће, били смо на првој линији фронта. Нисмо знали симптоме пацијената, нисмо знали са чиме ћемо се суочити“, рекао је Хисени за Радио Слободна Европа.

Медицинско особље у шатору који се налази у QKUK-у, прегледа особу за коју се сумња да има коронавирус. Фотографија из архиве.

Дан када је преко 19 пацијената на Косову имало позитиван тест на COVID-70 био је дан када се Фетија сећа страха и анксиозности целог особља Клинике за инфективне болести.

„Најстреснији дан је био када је преко 70 пацијената имало позитиван тест на COVID-19. Било је страшно. Клиника за инфективне болести има 102 кревета. Питали смо се како ћемо се носити са њима ако се број случајева повећа. Када се посао обавља под стресом, медицинско особље је такође у опасности. Као резултат тога, имали смо и здравствено особље заражено COVID-19. Али, срећом, нису сви имали симптоме и ми смо их чудесно решили. Али онда је ток болести прошао добро, иако је постојао страх“, рекла је она.

Помиње и потешкоћу, специјалну одећу против корона вируса, коју је морала да носи током радног времена.

„Имамо протоколе облачења на основу болести. Мој колега и ја смо имали протокол рада да се бринемо једни о другима, да не погрешимо. Овде се ради о хаљини, јер је веома тешко остати са њима цео дан и само једна мала грешка би могла да се зарази. Па смо се бринули једни о другима. Тако је већина то практиковала“, додаје она.

Смрт прве особе је променила све

Она каже да су све време морали да разговарају са пацијентима јер су се плашили за своје здравље.

„Такође смо вам помогли речима, дајући вам наду, јер је код пацијената владала велика паника. Могу рећи да је пацијентима претрпела психолошку штету. Пацијенти су били комуникативни, спремни да их слушају, а ми као особље смо се веома трудили за њих.“

„Када је први случај умро, било је болно, страшно и нисмо знали последице. Питали смо се да ли ћемо имати много смртних случајева. Завладала је паника међу пацијентима, особљем, члановима породице“, рекао је Хисени.

Она каже да су морали да се помуче јер на клиници недостаје кадрова. Тек недавно је, каже, 10 медицинских сестара са ове клинике побегло из земље.

Али, додаје да су на Инфективној клиници били и волонтери који су вам помогли током пандемије.

„Овом приликом верујем да су људи видели колико су медицинске сестре важне за пацијенте, иако наш рад никада није био цењен колико смо заслужили.

Медицинске сестре на Косову су плаћене за посао који раде са око 400 евра месечно. Влада Косова је током пандемије одлучила да за два месеца свим здравственим радницима додели износ од 300 евра, као награду за обављени посао.